Kategorija: Vesti

Razmena iskustva sa stručnjacima iz Nemačke o aerozagađenju

U Kragujevcu u naredna tri dana, boravi delegacija stručnjaka za ekologiju i saobraćaj iz nemačkih gradova Hagen i Hajdelberg, čiji su predstavnici deo mreže The Community of Practice for Sustainable Urban Development – Connective Cities. Ovu mrežu osnovala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ koja se bavi rešavanjem ekoloških problema a naročito urbanog života i zagađenja.

Mi smo organizacija koja se bavi svim pitanjima vezanim za održivi urbani razvoj a ideje koje razvijamo sprovodimo u praksi, rekao je Manfred Poup iz nemačke razvojne organizacije. U Kragujevac smo došli na poziv predstavnika grada sa kojima su prošle godine razmenili stavove i razmišljanja na radionici u Gruziji, a naša želja dodao je da probamo da rešimo probleme održivog razvoja i zaštite životne sredine a naročito zagađenja s kojima se Kragujevac svakodnevno suočava.

Predstavnike GIZ-a i gradova Hagen, dr Ralf-Rainer-a Braun-a, načelnika odeljenja za životnu sredinu i Hajdelberga, gospodina Alekzandera-a Dvolta-a, načelnika odeljenja za saobraćaj primio je Zoran Prokić, član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine, koji ih je ovom prilikom upoznao sa aktivnostima koje grad Kragujevac u saradnji sa institucijama, javnim komunalnim preduzećima i udruženjima sprovodi u oblasti zaštite životne sredine.

Veliko je zadovoljstvo što su predstavnici nemačke organizacije GIZ i umreženih gradova prepoznali naše napore za unapređenjem životne sredine i došli u Kragujevac kako bi posle svoje trodnevne posete i sastanaka sa predstavnicima gradskih javnih preduzeća i radionice dogovorili dalju saradnju i vidove pomoći koje predstavnici iz Nemačke mogu da nam pruže, istakao je Prokić.

Imajući u vidu da je u nemačkim gradovima, saobraćaj dominantan izvor aerozagađenja fokus posete i razgovora sa stručnjacima iz Nemačke biće aerozagađenje.

Od posete očekujemo da čujemo primere dobre prakse iz nemačkih gradova i iskustva o načinima borbe sa aerozagađenjem koje oni primenjuju, kako bi reorganizacijom i poboljšanjem saobraćaja smanjili aerozagađenje u našem gradu, kazao je Dragan Marinković, šef Službe za zaštitu životne sredine.

U JP Urbanizam sutra će biti organizovana radionica na kojoj će biti reči o urbanističkom i infrastrukturnom planiranju mera za smenjenje aerozagađenja. Govoriće se o implementaciji zona sa niskim emisijama pogodnim za specifičnu situaciju u Kragujevcu, načinima javnog prihvatanja i građanskog angažovanja u zonama sa niskim emisijama i razmatrati inovacije koje mogu da podrže rad zone sa niskom emisijom i održivu mobilnost u Kragujevcu.

U prostorijama Gradskog odbora SPS-a, organizovana promocija knjige “Dr Ketrin Makfejl i njena bolnica u Sremskoj Kamenici”

Forum žena SPS Kragujevac, organizovao je promociju knjige „Dr Ketrin Makfejl i njena bolnica u Sremskoj Kamenici“ autora Vanje i Slobodana Prodića. Promocija je održana 01.03.2019. godine u prostorijama SPS-a.

Promociji knjige prisustvovala je i Prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku, Mirka Lukić Šarkanović, predsednica FOŽ SPS Novi Sad i potpredsednica FOŽ SPS Novi Sad, Tatjana Pokuševski.

Srbija se čuva diplomatijom

SRBIJA SE ČUVA DIPLOMATIJOM!!!

U organizaciji OO SPS Zvezdara promovisano je 13 država koje su povukle priznanje lažne države Kosovo. Događaju je prisutvovao i prvi potpredsednik Vlade RS i ministar spoljnih poslova, predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.

U ime Gradskog odbora SPS Kragujevac promociji su prisustvovali potpredsednik Gradskog odbora, Zoran Prokić i sekretar Izvršnog odbora, Stefan Nikezić.

Žena za sva vremena

Intervju člana Gradskog odbora SPS Kragujevac, drugarice, Marije Jelače za Kragujevačke novine.

„Od srca srcu”, „Seoska mala škola”,„Hrabro koračaj napred”,prikupljanje paketića za decu sa Instituta za onkologiju „Vukan Čupić” u Beogradu, osnivanje prve školske biblioteke u Cvetojevcu, samo su neke od akcija u kojima je svoj doprinos dala učiteljica Marija koja trenutno pravi spiskove najugroženijih stanovnika MZ „Bubanj”

Marija Jelača, profesor razredne nastave – učiteljica Osnovne škole „19. oktobar” iz Maršića, ili, bolje reći, seoska učiteljica koja je već izvela jednu generaciju u Cvetojevcu i ove školske godine ponovo uzela cvetojevačke prvake. Izuzetno elokventna žena koja voli svoj poziv promenila je šest škola, što gradskih, što seoskih, i više kolektiva i posle 12 godina od završetka Pedagoškog fakulteta u Jugodini i 12 godina staža u nastavi, još se nije „kvalifikovala” za status stalno zaposlenog pedagoga, što je i manje bitno za ovu priču.
Ona voli svoj poziv i nikad ga se ne bi odrekla. Paralelno skoro dve decenije aktivno se bavi humanitarnim radom i ne namerava da se tu zaustavi.Aktivna je u forumu žena ispred SPS-a i u drugim političkim telima. Ima energiju za tri žene.

Zaslužna za školsku biblioteku

Ali, Marija je pre svega majka jednog devetogodišnjaka i humanista, što je i povod za razgovor.Upravo radi na terenu sa saradnicima i pravi spisak najugroženijih stanovnika naselja Bubanj, u kome inače i živi, koji su kandidati za jednokratnu humanitarnu pomoć koju će grad dodeljivati povodom Dana solidarnosti koji se obeležava 20. februara.
– Smatram da je, nažalost, današnja situacija toliko teška i da ima toliko ljudi sa teškim socijalnim statusima. Humanost se malo, činimi se, među ljudima izgubila. A humanost je i te kako važna stvar kod čoveka, bez obzira kojim se poslom bavi. S obzirom da sam učitelj u školi i da sam aktivna u svojoj političkoj organizaciji na Bubnju, ja sam, na primer, radila akciju „Od srca srcu” gde smo donirali paketiće za školu „Vukašin Marković”, gde je mesna organizacija SPS-a donirala faktički sve ono što bi deci značilo tog osnovnoškolskog uzrasta. Cilj ove akcije je bio da naše malo može značiti mnogo za one koji nemaju ni malo, pogotovo što je to škola za đake sa specijalnim potrebama i gde zaista oni kao tim rade, ipak, u malo otežanim uslovima u odnosu na obično osnovno obrazovanje. Tu smo pakazali veliko srce naše partije, objašnjava glavna junakinja ove priče.
Po njenim rečima, imala je veliku sreću da kao humanista upozna penzionisanu profesorku iz Gimnazije Ljubicu Žikić, bivšu predsednicu Kola srpskih sestara, i tako na jedan viši nivo podigne svoj humanitarni rad. Zajedno su radile na terenu u projektu „Seoska mala škola”, sada, hvala bogu, sa dosta učenika.
– Ja sam išla na tu kartu da se deci obezbedi školska biblioteka, jer za sve potrebe moga rada morala sam dolaziti u grad i deci donositi knjige. Da bih sebi olakšala i deci približila pisanu reč uspela sam da dovedem predsednicu Kola srpskih sestara koja je našoj školi donirala knjige i samim tim kod mene se knjige sada redovno čitaju,vodi se dnevnik čitanja, na kraju deca dobijaju pohvale, zahvalnice i ocene i za to, kaže učiteljica Marija Jelača.
Ona, inače, ima divnu saradnju humanog tipa i sa književnikom Bratislavom Milanovićem iz Cvetojevca i Radomirom Rašom Stevanovićem, slikarom iz Cvetojevca,koji su održali čas pisane i likovne kulture i donirali sliku školi u Cvetojevcu i knjige školarcima.
– Uspostavljam saradnju, na neki način, na relaciji: lokalna samouprava – škola i svi ljudi dobre volje, koji su tu prepoznali moje kvalitete. Organizovali smo čas pisane- pesničke reči, zahvaljujući pesniku Braci Milanoviću, koji je donirao knjige za školsku bioblioteku. On nas je i pozvao da budemo njegovi gosti, pa smo održali živu zavičajnu pesničku reč ispred njegove domaćinske kuće u Cvetojevcu, gde je deci čitao stihove ukojima su zaista uživala. I on ih je sve upisao u svoju ličn kućnu biblioteku, kaže učiteljica Marija, dodajući da je njoj jako važno da sve što se radi, radi srcem.

Paketići za Institut za onkologiju

Poslednja akcija koju je sprovela 12. decembru prošle godine u svojoj školi je bila za decu obolelu od raka, za Institut onkologije, hematologije. Sve što su prikupili poslali su roditeljskoj kući „Zvončica”, koja je u sklopu Instituta za onkologiju „Vukan Čupić” u Beogradu. Nažalost, imali su tamo i jednog svog dečaka.
Dečakovi roditelji, koji su se setili tih teških dana borbe sa bolešću, dali su predlog da se jedna takva akcija organizuje u znak zahvalnosti Institutu.
– Mi smo tu inicijativu prihvatili i odlučili da mi kao škola, i ja kao učitelj zajedno sa svojom koleginicom, učestvujemo u toj humanoj akciji. Spremili smo paketiće za decu obolelu od raka i to je sve dostavljeno. Nadam se da će to već preći u projekat škole i da će se od naredne godine podići na jedan viši nivo i da se tradicionalno obeležava, kaže učiteljica Marija.
Ona napominje da je aktivna i na terenu „Bubnja”, gde živi od rođena, a sada i sa suprugom i sinom od devet i po godina. Vodi političku organizaciju u ovom naselju i sarađuje sa mesnom uzajednicom i njenim članovima, trudeći se da održi jedinstvo i da svaki zadatak bude obavljen na terenu u rekordnom roku, bilo da je prikupljanje pomoći ili nešto sasvim drugo u pitanju. Uvek potencira taj kolektivni duhi smatra da je tada uspeh zagarantovan.
Poslednja humanitarna aktivnost koja je u toku odnosi se na zadatak koji je dobila na sastanku Mesne zajednice „Bubanj”- da prikupi podatke osocijalno ugroženom stanovništvu u tom naselju. Već naredne sedmice adrese najugroženijih će dostaviti mesnoj zajednici. Čim se to po reonim organizuje, opština će najverovatnije biti nosilac akcije pomoći.
Naša sagovornica pretpostavlja da se radi o paketima hrane, jer se uskoro obeležava dan socijalne pravde – 20. februara. Isto tako, prošle godine sa koleginicom koja vodi Forum žena Jelenom Maslovarom imala je takođe još jednu divnu akciju, koju je pokrenula Jelena pod motom „Hrabro koračaj napred”. To je bila akcija u kojoj su prikupljale obuću i odeću za prihvatilište „Kneginja Ljubica”.
Inače, forum žena ima izuzetnu saradnju i sa Ustanovom za zbrinjavanje odraslih „Male Pčelice” i svim drugim socijalnim ustanovama, jer se i njihova partija bavi socijalnom politikom i bazira se na socijalnoj pravdi.
– Smatram da ako nisi od akcije, ljudi te brzo zaborave. Mislim da imam tu energijui da mogu toplo da priđem ljudima. Skoro sam obilazila svoje staro stanovništvo, moje stare članove, koji zbog bolesti ne mogu doći opravdano na moje sastanke. Srećna sam što me nisu zaboravili i što vide da nisu od nas zaboravljeni. Morate sarađivati s nekim da biste uspeli, kaže Marija Jelača.
Ona se, kako kaže, trudi u svojoj školi da prenosi tu ljubav i uvek deci govori da moraju biti humani, da uvek podele što imaju. Ove školsk godine dobili su i jednog đaka iz Rusije, kome su napravili čestitku dobrodošlice.Deca su ga lepo prihvatila, a dečakovi roditelji bili iznenađeni takvom pažnjom.
Ako se desi da u razredu bude neki siromašan učenik, on po prioritetu mora da ide na ekskurziju. Uvek ova učiteljica iznađe načina, bilo u dogovoru s školom ili samoinicijativno, da to dete ide sa drugarima i da se ne izdvaja.
Ovu humanu crtu nosi iz porodice, kako kaže, podsvesno. Majka joj je bila dugogodišnji zdravstveni radnik, dobar čovek i humanista i uvek pomagala ljudima. Odlaskom u Cvetojevac upoznala je tamo i neke mamine prijatelje, koji su nju znali kao malu devojčicu. Ti ljudi su joj postali vetar u leđa.
– Učitelj se ne postaje, učitelj se rađa. Humanista se ne postaje, humanista se rađa.Ili jesi, ili nisi, kaže na kraju razgovora učiteljica Mara.

 

Ekološko – edukativni film “Čari prirode kragujevačke kotline”

Čari prirode Kragujevačke kotline je petnaesti po redu dokumentarni film realizovan u saradnji Udruženja srpsko – rumunskog prijateljstva „Riznica“ i ekologa iz Rumunije i Srbije, podržan od strane Ambasade Rumunije u Srbiji, rumunske županije Timiš i pod pokroviteljstvom grada Kragujevca.

Dugogodišnji kvalitetan rad Riznice i drugih udruženja koja se bave zaštitom životne sredine grad Kragujevac godinama podržava. Iako je reč o ne tako velikim sredstvima sva ta udruženja nam kroz svoje projekte višestruko vrate. Isto je i sa filmom koji danas imamo priliku da pogledamo. Smatram da je u ovih dvadeset minuta spakovano mnogo više od prirodnih lepota i tradicije. Ovaj film ima i neprocenjivu edukativnu vrednost za mlade i decu školskog uzrasta jer predstvalja ne samo upoznavanje sa gradom i prirodnim bogatstvom okoline već se bavi i očuvanjem i zaštitom prirode, rekao je Zoran Prokić, član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine i podsetio članove ekoloških udruženja da će konkurs za ovu godinu biti raspisan tokom marta.

Ekološko –edukativni film obrađuje 35 prirodnih retkosti koje postoje na području kragujevačke kotline i doprinosi zaštiti biodiverziteta na ovim prostorima. Istraživanjem smo saznali da na ovom području postoji šest pećina, veliki broj vodopada i drugih prirodnih, sačuvanih vrednosti. Poruka koju smo filmom želeli da pošaljemo je da svi zajedno moramo da radimo i funkcionišemo u jedinstvenom sistemu zaštite biodiverziteta.

Kragujevcu odobreno 215 000 evra za efikasno upravljanje imovinom

U organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Stalne konferencije gradova i opština, u Beogradu je priređena ceremonija svečanog potpisivanja ugovora za projekte u oblasti upravljanja imovinom koji su odobreni u okviru grant šeme Programa Exchange 5 – Podrška lokalnim samoupravama. Program finansira Evropska unija iz alokacije za IPA 2014, a sprovodi MDULS u saradnji sa Ministarstvom finansija i SKGO kao implementacionim partnerom.

Gradu Kragujevcu koji je aplicirao kao nosilac, a opština Batočina kao partner, odobreno je 215 000 evra za realizaciju projekta „Efikasno upravljanje imovinom – valorizacija imovine i novi organizacioni okvir. U ime grada Kragujevca ugovor je potpisao zamenik gradonačelnika Ivica Momčilović.

Cilj projekta je unapređenje organizacione strukture za upravljanje imovinom, izgradnja kapaciteta u oblasti vrednovanja imovine, ažuriranje baze podataka o nepokretnostima, kao i popunjavanje centralnog registra kojim upravlja Republička direkcija za imovinu, kroz jačanje postojećih ljudskih, tehničkih i organizacionih kapaciteta za upravljanje imovinom.

Kako bi se ciljevi realizovali, rekao je Momčilović, u prvoj fazi planirana je analiza i nabavka projektom definisane IT opreme /računara, multifunkcionalnih uređaja i laptopova/ kao i unapređenje softvera za uravljanje imovinom.

U okviru unapređenja ljudskih i kadrovskih kapaciteta planirano je da Kragujevac obuči osam, a Batočina dva zaposlena za poslove procenitelja, kazao je Momčilović i dodao da Kragujevac ima oko 3000 objekata koje vodi kao svoju imovinu, ali vanbilasno. Naime, u ovom trenutku vrednost procenjuje Poreska uprava ali samo za objekte koji su u postupku prodaje. Treća faza je legalizacija svih onih javnih objekata kao što su zgrade, škole, ustanove, vrtići koji zbog toga nisu mogli da budu uknjiženi.

Projekat će trajati 18 meseci, a odobrena je realizacija 18 gradskih / opštinskih projekata, koji obuhvataju 48 lokalnih samouprava i nekolicinu drugih korisnika (komunalna preduzeća, regionalne razvojne agencije, organizacije civilnog društva).

Ceremoniji kojom je obeležen početak realizacije grant šeme Programa Exchange 5 prisustvovali su Branko Ružić ministar državne uprave i lokalne samouprave, Jadranka Joksimović ministar za evropske integracije i Sem Fabrici šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

 

Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji

organizaciji Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ u Kragujevcu je predstavljen projekat „Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji“. Reč je o projektu koji finansira CISU fond u okviru programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Danske, čiji je cilj da unapredi socijalni dijalog i podstakne saradnju socijalnih partnera u cilju zajedničkog delovaja za iznalaženje predloga za smanjenje stope nezaposlenosti mladih u Srbiji. Implementaciju u Srbiji koordinira lokalna nevladina i neprofitna organizacija – Udurženje građana inicijativa za razvoj i saradnju.

U radu okruglog stola koji je bio posvećen aktulenom statusu i položaju mladih, aktivnim merama zapošljavanja, problemu uključenosti mladih na tržište rada i inovativnim pristupima zapošljavanja mladih, učestvovao je i Stefan Nikezić pomoćnik gradonačelnika za unapređenje položaja mladih u lokalnoj samoupravi.

 

 

Intervju: IVICA MOMČILOVIĆ – Uprkos najavama kataklizme, Kragujevac stabilan i razvija se

„Kragujevac plovi mirnim i stabilnim kursom, građani mogu da budu spokojni“, smatra Ivica Momčilović, zamenik gradonačelnika Kragujevca, sa kojim smo razgovarali o godini za nama i očekivanjima za 2019., naročito uzimajući u obzir činjenicu da Grad kreće sa otplatom kredita čije rate u zbiru iznose oko milijardu dinara.

Kako ocenjujete stanje u gradu Kragujevcu u 2018. godini, kakav je bio životni standard Kragujevčana?

– Kratko rečeno, Kragujevac funkcioniše stabilno i razvija se. Ovako uopštena formulacija zaslužuje i objašnjenje, konkretizaciju.

Kragujevčani dobro znaju kroz šta je grad prošao u ne tako davnom periodu, doslednom primenom jednog koncepta upravljanja finansijama, koji je u potpunosti devastirao sektor komunalnih usluga, ugrozio funkcionisanje i drugih delatnosti od interesa za sugrađane – obrazovanje, kulturu… Jednostavno, život u gradu postao je mora za sve. Ima i onih koji ovo zaboravljaju, ali i onih koji bi ovo da predstave kao sećanje na neka bolja vremena.

Danas, promišljenim i veštim upravljanjem i vođenjem finansija, pristupom u kojem gradski čelnici daju sve od sebe da Kragujevac bude opet poželjno mesto za život i rad, već smo u situaciji kada možemo da kažemo da uloženi trud,rad i energija počinju da daju rezultate.

Konsolidovan je rad komunalnih preduzeća, zahvatom koji objedinjuje pružanje usluga za građane u jedan entitet – Šumadija, dobijamo sinergetsko delovanje, za dobrobit svih , oporavljeno i zdravo poslovanje privrednih subjekata, koji posluju u skladu sa ciljevima zbog kojih su osnovani: čist grad, funkcionalna infrastruktura, smanjenje troškova u potrošnji energije (štedljivo osvetljenje), uređeno zelenilo, parkovi koji su privedeni funkciji (za najmlađe, ali i druge kategorije stanovništva).

Od investicija, Kragujevac i kragujevčani su dobili fiskulturnu salu u OŠ “Živadinka Divac“ u Stanovu (sa kompletnim pristupnim uređenjem i igralištem uz nju), završen objekat za legat akademika Koke Jankovića, rekonstruisan objekat odeljenja škole u Trmbasu, izgradnju fiskulturne sale i dnevnog boravka za decu u školi u naselju Erdeč, pešački most u Bresničkom potoku, rekonstrukciju i dogradnju javne rasvete (ul. Dragoljuba Srejovića), infrastrukturni i drugi radovi u radnoj zoni Sobovica – Lužnice (kompanija Milanović i Simens) i još toga. Sve ovo je koštalo oko pola milijarde dinara. Uz sve pobrojano, Grad se pripremao za dalja ulaganja – izrada projekata za nove investicije (rekonstrukcija još devet škola, vrtića, objekata za pružanje zdravstvenih usluga, javne rasvete, rekonstrukcije fasada, dvorane Šumadija), za izgradnju ulica/saobraćajnica (22 projekta novih ulica i saobraćajnica je pripremljeno). Ovi projekti koštaju oko 130 miliona dinara. Za potrebe vodosnabdevanja, linije kanalizacije i održavanje puteva, plaćeno je oko 700 miliona dinara. Ovim sredstvima plaćeni su radovi i aktivnosti za regulisanje dostupnosti vode za piće u seoskim područjima (bunarska voda), vodovodne i kanalizacione linije.

Iz navedenog, možemo da zaključimo da Kragujevac, uprkos nekim najavama kataklizme, odlično funkcioniše.

Dolazak Milanovića i Simensa, nije samo razvojni input za Kragujevac, već ova investicija u potpunosti menja mapu grada i daje neverovatnu energiju njegovom razvoju – razvoju privrede, putne infrastukture, usmerenje na nove rezidencijalne prostore, unapređenje usluga i mnogo toga, a kao najvažnije novo zapošljvanje Kragujevčana.

Osnivanje DATA – centra u Kragujevcu, takođe daje značaj gradu i otvara nove mogućnosti razvoja i unapređenja IT industrije.

Jednostavno, možda je to nekome dosadno, ali Kragujevac plovi mirnim i stabilnim kursom, a gradski čelnici obezbeđuju građanima kao konzumentima optimalni nivo kvaliteta usluga, koji neprekidno unapređuju.

Kakva su očekivanja za 2019. godinu, kako će živeti Kragujevčani u periodu koji nam predstoji?

– U 2019. godini, planirani nivo investicija je više od 2 milijarde dinara. Tu su rekonstrukcije još tri škole, Centra za socijalni rad, Gerontološkog centra, objekti Niskogradnje, parkinzi, pristupne staze u Erdogliji, saobraćajnica oko buduće Palate pravde u industrijskoj i radnoj zoni i novo povezivanje, saobraćajna infrastruktra koja treba da rastereti dosadašnju mrežu i umanji negativne efekte saobraćajnih gužvi koje se stvaraju u udarnim dnevnim terminima, javna garaža.

Krećemo sa pripremnim radovima za izgradnju nove autobuske stanice za koju je grad već kupio zemljište na lokaciji bivšeg Zastavinog servisa. Obezbeđena su sredstva u iznosu od 15 miliona dinara za početak radova na uređenju prostora oko jezera Bubanj, koji će u završnoj fazi učiniti ovaj prostor pravom malom oazom za sve kragujevčane sa mnoštvom sportsko rekreativnih sadržaja.

Evidentno je da Grad ostvaruje i dobru saradnju sa Republikom. Do kraja 2020. godine biće završena Palata pravde, kreće se sa radovima na izgradnji stanova za zaposlene u službama bezbednosti, Kazneno popravni zavod (nova zgrada), Centar izvrsnosti, tako da Kragujevčani mogu da budu spokojni kada govorimo o komunalnim funkcijama i zadovoljenju potreba stanovništva. Lokalna samouprava u čijoj vlasti učestvuje i Socijalistička partija Srbije, uspešno savladava dnevne izazove, ali gleda i daleko u budućnost i projekcijom razvoja vodi grad Kragujevac.

U tekućoj godini počinje otplata kredita, čije rate u zbiru iznose oko milijardu dinara. Kako će se to odraziti na gradski budžet i sve što od njega zavisi?

– Ono što moram da još jednom ponovim zarad kragujevačke javnosti je da kredit nije došao kao hir aktuelnih gradski rukovodioca, već je on nastao kao neminovnost koja je usledila kao posledica ogromnih dospelih obaveza i jednog dela kreditnog zaduženja grada u perodu od 2008 godine. Podsetiću da se kredit ne dobija, već je on odobren od strane poslovnih banaka sa realno niskom kamatnom stopom, nakon jasne projekcije gradskih finasija u uveravanja da je monetarna politika koju aktuelna vladajuća struktura vodi odgovorna i u skladu sa realnim gradskim prihodima. Jasno je da lokalna samouprava uspostavljanjem dobre saradnje sa nacionalnim nivoom i Vladom Srbije omogućava Kragujevčanima da žive kvalitetnije, da ne budu taoci politika koje su sopstvenu državu slikale i opisivale kao okupacionu vlast. Danas toga nema više. Svi možemo da odahnemo i da se bavimo sobom i sopstvenim razvojem. Celokupna situacija je teška i u razvijenim zemljama sveta, pa tako i kod nas. Okolnosti da postoji vlast i u lokalu i na nacionalnom nivou koja je brižna prema građanima i da u potpunosti razume svoju ulogu i tako izvodi zadatke za svoje delovanje, oslobađa od nespokoja. Tako treba razmišljti i o kreditima koji zadužuju Grad. Oni su podignuti veoma racionalno, uz uslove koji su propisani i uz odobrenje Vlade – resornog ministarstva finansija, tako da udruženim delovanjem i jasnom podelom zadataka, sa najvažnijim ciljem – dobrobit Kragujevčana, nema prostora za strah.

Socijalistička partija Srbije sa ogromnim poverenjem prema koalicionim partnerima učestvuje u vlasti, a sami gradski oci veoma pažljivo i promišljeno upravljaju finansijama. Njihove namere su osvedočene periodom koji je iza nas. Grad je izbavljen iz kolapsa koji mu je bio gotovo neminovan.

« Older Entries Recent Entries »