Категорија: Вести

Комеморацијама у Илићеву, Маршићу и Грошници обележена Три октобра

Полагањем венаца крај споменика у Илићеву, Маршићу и Грошници обележена су Три октобра, манифестација којом Крагујевчани чувају сећање на невино страдале житеље ова три села, које је немачка војска стрељала 19. октобра 1941 године. Као чин освете, тог дана је убијено више од 400 недужних цивила, села су спаљена и то је био само почетак одмазде окупатора, увод у трагедију коју Крагујевац и читав свет памте.

Манифестацији у Грошници су присуствовали Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине града и Ивица Момчиловић, заменик градоначелника, који су полагањем венаца крај спомен обележја одали почаст невино страдалим жртвама.

Свештенство Епархије шумадијске одржало је опела, а поред представника Града, венце су крај три спомен обележја положили представници Спомен-парка „Крагујевачки октобар“, СУБНОР-а, савета месних заједница и други.

Европска недеља локалне демократије у Крагујевцу

Уоквиру обележавања ,,Европске недеље локалне демократије” (ЕНЛД), која се одржава под слоганом „Заштита животне средине: локалне заједнице предузимају мере”, у Крагујевац је одржан је тематски скуп под називом „Како да сачувамо наш град од загађења“.

Учеснике скупа, у име домаћина, Града Крагујевца, поздравио је Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине, а скупу су присуствовали и Душан Алексић, члан Градског већа за образовање, представници Канцеларије за младе града Крагујевца и еколошких удружења.

Намера организатора је да интеракцијом између просвете, града и цивилног сектора буду покренуте заједничке акције и скрене пажња јавности о томе колико је битно континуирано и од најмлађег узраста радити на унапређењу заштите животне средине.

Пре две недеље су Министарство заштите животне средине и Министарство науке, просвете и технолошког развоја потписали споразум о сарадњи у оквиру кога је планирано, да у наредној, 2022. години, у 29 школа у Србији буду одржане едукативне радионице како би се деци и младима говорило о важности очувања животне средине. Данас ћемо говорити управо о томе, шта ми, као град, уз подршку образовних установа и цивилног сектора можемо да урадимо – казао је Никезић.

Овом приликом најављена је сутрашња акција Клуба акцијаша и волонтера Крагујевац на уређењу Спомен парка Шумарице, која почиње у 9 часова.

Јавна управа по мери грађана један од циљева стратешког документа развоја града

Јавна расправа о Нацрту плана развоја града Крагујевца за период 2021 – 2031. године трајаће до 11. октобра. Након презентација за образовну заједницу и привреднике на територији града Крагујевца, данас је одржана јавна презентација документа за цивилни сектор и удружења грађана.

Презентацији су у име града присуствовали Сања Туцаковић, чланица Градског већа за локалну самоуправу, др Гордана Дамњановић, чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту, Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу, Стефан Никезић, члан ГВ за унапређење и заштиту животне средине и Предраг Стевовић, члан ГВ за спорт. Поред представника невладиних организација и удружења, презентацији је присуствовала Ана Радојевић, енергетски менаџер града Крагујевца.

Први и основни задатак, када је реч о екологији и заштити животне средине, истакао је Стефан Никезић, члан Градског већа, јесте градска топлана и прелазак котлова са угља на гас, решавање пепелишта, као и санирање старе депоније у Јовановцу и нова регионална депонија са спалионицом у Витлишту. Поред тога је постројење за прераду отпадних вода у Крагујевцу и Страгарима као и Северна обилазница, која не само да ће растеретити саобраћај у граду већ ће и смањити загађење ваздуха, истакао је он. Град Крагујевац је у циљу унапређења и заштите животне средине, изградио зелену гаражу а донето је и низ одлука који се тичу заштите животне средине и смањења загађености ваздуха у граду. У плану је доношење нових одлука и све то ради добијања статуса Крагујевца као ’’зеленог града’’. Сматрам да је веома битно да се тај појам нађе у Плану развоја града за период 2021 -2031 и сваком наредном док се не постигну циљеви а Крагујевац има добре предиспозиције, закључио је Никезић.

Трећом јавном расправом је заокружено учешће грађана, институција, привреде и невладиног сектора у стварању заједничког документа за креирање будућности града Крагујевца. Јавна расправа ће трајати до 11. октобра а осам дана након њеног завршетка биће сублимирани резултати дискусија и извештаји који ће кориговати нацрт документа и до краја октобра ће бити предат Скупштини града на усвајање.

Одржана акција прикупљања и рециклаже стаклене амбалаже у центру града


У оквиру пројекта ”Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” који партнерски реализују НАЛЕД, ЈКП Шумадија и Град Крагујевац, а спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), данас је у центру града, на Тргу код Крста, организована акција прикупљања и рециклаже стаклене амбалаже. У име града, почетку акције присуствовао је члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине, Стефан Никезић, директор ЈКП Шумадија, Марко Вујновић, представници НАЛЕД-а и ГИЗ-а, и представници компанија „Секопак“ и „Апатинска пивара“. Грађани који су се одазвали акцији и донели стаклену амбалажу, добили су пригодне поклоне.

Град Крагујевац је у претходном периоду, у оквиру овог пројекта, добио 120 стаклених звона тј. контеинера за рециклажу стакла које смо дали на употребу ЈКП „Шумадија“. Ми желимо на овај начин да подигнемо свест код наших суграђана, посебно млађе популације, о томе колико је важно рециклирати, а сталним и константним акцијама на терену, медијском промоцијом, настојимо да приближимо грађанима ову тему и надам се да ћемо у будућем периоду имати још више стаклених звона на територији града Крагујевца – казао је Стефан Никезић.

Пројекат ”Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” у Србији се спроводи осим у Крагујевцу, још у Нишу, Сомбору и Варварину.

Ми заједно са јавно-комуналним предузећима у овим градовима, спроводимо и пратимо ову акцију. Стаклена звона су на улицама града од априла ове године. Упоређивали смо податке за квартал, април-јул ове године са истим кварталом 2019. године. Када је реч о Крагујевцу, подаци су такви да је 9 тона стаклене амбалаже било скупљено 2019. године, а ове године, 21 тона, у истом периоду, што је директан утицај постављања ових звона на терену. То не значи да нам је то довољно, и даље настављамо да промовишемо међу грађанима рециклажу стаклене амбалаже – каже Сања Кнежевић Митровић, из НАЛЕД-а, менаџер пројекта.

Марко Вујновић, директор ЈКП „Шумадија“ каже да је постављено 120 контејнера за прикупљање стаклене амбалаже у градским и приградским насељима, и испред угоститељских објеката, у циљу увећања стопе за 20% прикупљања стакленог амбалажног отпада. Ми смо ти који први можемо да посведочимо да се стаклена амбалажа прикупља и сваком следећом активношћу ми потврђујемо да се ниво свести грађана о рециклажи и значају примарне селекције повећао.

Иначе,познато је да је стакло један од материјала познатих човеку који се могу бесконачно рециклирати. Рециклажом једне стаклене флаше уштеди се довољно енергије да сијалица од 100 W светли четири сата.Такође, рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20% у односу на емисију гасова при производњи новог, а постижу се и велике уштеде воде и енергије.

Клуб градова и општина са повољним пословним окружењем заседао у Нишу

Заседање Клуба градова и општина са повољним пословним окружењем, којим председава Ниш, одржано је у Научно-технолошком парку и посвећено је институционалној подршци за развојне пројекте у области заштитне животне средине.

Градоначелници и председници општина разговарали су о будућем одрживом развоју на локалном нивоу што је уско повезано са оријентацијом о напуштању линеарне и развијању циркуларне економије.

Обраћајући се учесницима, градоначелница Ниша Драгана Сотировски истакла је колико је значајно да развијамо свест о заштити животне средине и навела да је Ниш на корак до расписивања међународног тендера за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, пројекта у коме је град  имао свесрдну помоћ Амбасаде Шведске.

Извршна директорка НАЛЕД – а Виолета Јовановић је рекла да је циљ заседања да се чује каква је подршка потребна градовима и општинама да би били успешни.

О искуствима и пројектима града Крагујевца говорили су председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић и члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине Стефан Никезић, који је истакао да је у области заштите животне средине, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, у првој транши опредељено 14 милиона евра, за замену котлова на угаљ котловима на природни гас. Друга транша од четири милиона евра превиђена је за санирање депоније пепелишта.

Помоћница министра заштите животне средине Сандра Докић, задужена за сектор стратешког планирања, пројекте, међународну сарадњу и европске интеграције, истакла је да је Крагујевац пример добре праксе како би требало да се ради и да су све очи упрте у тај град, пошто је први кренуо у цео поступак.

Поред тога, Крагујевац је једини град у Србији који има спремну и пројектно – техничку документацију и решена имовинско – правна питања за изградњу нове канализационе и атмосферске мреже, за првих 40 километара. Радови, казао је Никезић, крећу крајем октобра. Завршена је и јавна расправа о новој регионалној депонији у Витлишту, а поред депоније градиће се и ново постројење за прераду отпадних вода у Страгарима и Крагујевцу.

Јачање циркуларне економије у Србији – нордијска искуства

У Крагујевцу је у организацији Нордијске пословне алијансе и НАЛЕД – а, у сарадњи са Привредном комором Србије и Регионалном привредном комором Шумадијског и Поморавског управног округа, под покровитељством Нордијског савета министара, одржана конференција Јачање циркуларне економије у Србији – нордијска искуства.

Крагујевац је други од четири града у Србији у којима се у циљу подизања свести кључних локалних партнера о важности циркуларне економије, доношења предлога о наставку спровођења принципа циркуларне економије у Србији али и преношења нордијских искустава и знања, одржава ова конференција.

У име града учеснике конференције поздравио је Ивица Момчиловић, заменик градоначелника. Иновације које примењују нордијске земље, инспирација су многим земљама да покрену процес циркуларне економије и подигну квалитет живота у својим срединама. Осим иновација, потребна нам је коорпоративна и грађанска одговорност у процесу преласка на обновљиву економију. Циркуларна економија је систем у коме учествују сви, од државе, великих произвођача до мале привреде и грађана. Свако у овом процесу има своју улогу.

Третман отпада није само питање буџета, администрације, политичке воље, већ у овом процесу мора да партиципира цела заједница. Наша је обавеза према новим генерацијама да мењамо навике и размишљања, рекао је Момчиловић у уводном обраћању. Он је истакао да је у Крагујевцу пре неколико година на простору од 10 000 квадрата отворен најсавременији Рециклажни центар на подручју централне Србије.У протекле четири године средствима Буџетског фонда за енергетску ефикасност ресорног министарства у износу од 180 милиона динара енергетски су санирани објекти четири основне школе, а ове године отворена је и прва еколошка јавна гаража.

У оквиру пројекта ”Чиста Србија”, Крагујевац ће коначно решити проблем депоније и одвожења смећа и проблем пречишћавања отпадних вода, поред осталих великих пројеката. Нова паметна развојна стратегија за будућност има покретачку снагу и реализује се кроз нове инвестиције, чиме се повећава животни стандард и задовољство грађана, поручио је Момчиловић.

Намера амбасада нордијских земаља је да подрже Србију у наставку спровођења принципа циркуларне економије, поделе искуства својих земаља и подигну свест локалних партнера о важности и користима примене циркуларне економије која утиче на сваког појединца и на друштво у целини.

Поред заштите животне средине, подизања свести о управљању отпадом, циркуларна економија се тиче сваког потрошача, компаније, свих природних ресурса а истовремено је пословна прилика јер нема отпада. Оно што је отпад за једну врсту индустрије за другу је сировина, рекао је Ким Лахдевирт, амбасадор Финске. Финска је пре пет година направила мапу пута за циркуларну економију и свакога дана је примењујемо али с друге стране веома је битна сарадња са партнерима и државама који на сличан начин треба да је примењују. Србија је основала хаб за циркуларну економију а у изради је и Национални акциони план за циркуларну економију. Конфереција се одржава, између осталог, и ради проналажења партнера за увођење и имплементацију и да у целом процесу делујемо јер се тиче свих нас.

Заменик амбасадора Шведске, Александар Пејр Дотри је рекао да сваки отпад може да се трансформише у ресурс зато циркуларна економија ствара могућност успостављања велике индустрије. Полазна тачка је правилна сепарација отпада и основно полазиште да на то не посматрамо као на трошак већ као на могућност остваривања прихода. У Шведској градски превоз углавном користи гориво направљено од отпадака хране које сакупљају грађани, објаснио је Дотри, заменик амбасадора Шведске. Шведска је један од највећих донатора Србији за унапређење и заштиту животне средине.

На завршној конференцији у октобру биће представљени закључци и предлози за следећи корак у спровођењу принципа циркуларне економије у Србији.

Пријем за амбасадоре нордијских земаља

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић организовао је пријем за амбасадоре и представнике нордијских амбасада, Сузан Шајн, амбасадорку Данске, Кима Лахдевирта, амбасадора Финске, Александра Пејр Дутреја, заменика амбасадора Шведске и Стефана Алмехаген Сандстада, другог секретара амбасаде Норвешке, организаторе и учеснике међународне конференције Јачање циркуларне економије у Србији – Нордијска искуства.

Пријему у Свечаном салону Скупштине града присуствовали су Ивица Момчиловић, заменик градоначелника, Биљана Илић Стошић, начелница Шумадијског управног округа, Предраг Лучић, директор Регионалне привредне коморе Шумадијског и Поморавског управног округа и Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине.

Конференција Јачање циркуларне економије у Србији – Нордијска искуства реализује се под покровитељством Нордијског савета министара. Крагујевац је други од четири градова у Србији у којима је партнерски реализују Град Крагујевац, Нордијска пословна алијанса и НАЛЕД, у сарадњи са Привредном комором Србије и Регионалном привредном комором Шумадијског и Поморавског управног округа.

Екипа УВС 193 победници Арена бизнис спорт лиге

Победницима КУП-а Арена спорт лиге у малом фудбалу, екипи УВС 193, заменик градоначелника Ивица Момчиловић уручио је пехар, а најбољим спортистима рекреативцима, учесницима лиге уручио је медаље. Учесници купа, екипе градских и приватних предузећа задњих годину дана на терену Спортског центра Арена у Великом Пољу, одмеравали су снаге. Од укупно 18 екипа у финалној утакмици за пехар бориле су се екипе приватне компаније Бехис Осириде и УВС 193, екипа Управе за ванредне ситуације.

Град Крагујевац ће увек бити уз све оне манифестације које промовишу здрав живот, фер плеј и бављење спортом. Ово су људи који воле спорт, воле да играју фудбал и спремни су да бране боје свог колектива и буду својеврсни промотери здравих стилова живота. Мислим да је победник свака од екипа које су учествовале, рекао је заменик градоначелника Момчиловић, честитао победницима и свим учесницима пожелео још много спортских турнира које ће град увек подржати.

Победници кажу да је конкуренција од почетка била добра и да су екипе све више улазиле у форму и бољу игру, али на крају неко мора да победи, каже Владан Вранић, капитен УВС 193. Права победа ће бити да такмичење настави да се одржава и убудуће а победнички састав УВС 193 учествује и на другим такмичењима.

Арена спорт лига одржава се другу годину заредом и до сада је окупила око тридесетак фирми, каже Марко Попадић, организатор турнира. Ове године 18 екипа приватних и јавних предузећа из Крагујевца, борили су се за место победника. Због епидемиолошке ситуације и поштовања прописаних противепидемијских мера лига  КУП је трајао дуже него што смо планирали али смо оставрили наш крајњи циљ а то су дружење, здравље и бављење спортом.

Обележен Дан пробоја Солунског фронта

Полагањем венаца крај споменика Шумадијске дивизије у Крагујевцу данас je обележена 103. годишњица од пробоја Солунског фронта. Венце су положили представници Удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920. „Војвода Радомир Путник“, СУБНОР-а, Војске Републике Србије, а у име града Крагујевца, члан Градског већа Стефан Никезић.

Данас крај споменика Шумадијске дивизије одајемо почаст херојима – нашим прецима. У сарадњи с нашим пријатељима – француском и енглеском армијом, српска војска је пробила Солунски фронт, казао је Стефан Никезић члан Градског већа. Тај дан се у историји сматра почетком краја Великог рата.У Србији је тај датум проглашен државним празником који слави српско јединство, слободу и националну заставу.  Празник се заједнички обележава у Србији и Републици Српској и у свим срединама у којима живе Срби широм света и симболизује јединство српског народа. Поред одавања почасти, ми уједно показујемо будућим поколењима како се негује култура сећања, како се воли и брани наша земља, рекао је Никезић честитајући празник свим суграђанима.

Традиционално сваке године на овај дан, Удружење потомака ратника Србије од 1912 – 1920. војвода Радомир Путник са сарадницима, организује полагање венаца, одавање поште и сећања на храбре српске ратнике који су 1918. године пробили фронт и ослободили Србију, рекао је председник удружења Милан Вујичић.Тада су они били иницијатори српског јединства и српске заставе коју су високо носили и донели кроз ослобођену Србију.У знак захвалности за све што су учинили, ми данас поштујемо и јединство, и заставу и сећање на ратнике.

« Older Entries