Категорија: Вести

Обележена 105. годишњица од смрти Војводе Радомира Путника 

Полагањем венаца крај споменика Војводи Радомиру Путнику, у организацији Удружења потомака ратника Србије 1912-1920. године „Војвода Радомир Путник“, данас је обележена 105 годишњица од његове смрти. Венце су положили Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине, у име града Крагујевца, представници Војске Србије, ГО Субнора, Кола српских сестара.

Веома важна историјска личност, како за Србију, тако и за Крагујевац. Генерал Радомир Путник је рођен у Крагујевцу. Пет пута је био министар одбране, два пута начелник Генералштаба, и једанпут начелник Врховног штаба Краљевине Србије. Иза нас се налази бивша зграда Суда. Из ове зграде је генерал Радомир Путник управљао војском у Првом светском рату. Одавде су кретале стратегије како водити рат. Трасирао је пут који сви будући припадници Министарства одбране треба да прате.

Овај трг на коме се налази споменик ћемо у наредном периоду реконструисати. Овде ће бити једна лепа пешачка зона, налазиће се фонтане тако да ће овај у будућности добити нови и лепши изглед – казао је Никезић.

Удружење потомака ратника 1912-1920 које ове године прославља 50 година постојања, пре три године је називу свог удружења придодало име војводе Радомира Путника како би трајно сачувало његово име.

Ми, потомци се трудимо да се војвода Радомир Путник не заборави. О Путнику се све зна, али зна се и то да је на неки начин био заборављен. Крагујевац још увек нема спомен-собу у којој би биле збринуте успомене на њега, то нам не служи на част, али се надам да ћемо то у будућности да исправимо – каже Милан Вујичић, председник Удружења потомака ратника 1912-1920. „Војвода Радомир Путник“.

За пројекат чишћења дивљих депонија ресорно министарство одобрило преко милион динара 

Град Крагујевац је један од 34 локалне самоуправе у Србији, којима је Министарство за заштиту животне средине по основу последњег конкурса одобрило средства за уклањање дивљих депонија.

У име града Крагујевца, уговор је данас у министарству потписао Стефан Никезић, члан Градског већа за  за унапређење и заштиту животне средине.

Град Крагујевац за спровођење пројекта ”Заједничким снагама против дивљих депонија у Крагујевцу“ од Министарства заштите животне средине је добио 1 145 760 динара. Пројектом је предвиђено уклањање највећих дивљих депонија на територији града Крагујевца и то у Виноградима (Чомића вила – пут кроз шуму), Бресници (Ул. Јована Ристића – испод надвожњака), Ердечу (код  гасне станице и корито реке), Теферичу (код гробља), Станову (Улица Бранка Ћопића код гробља), Петровцу (у улицама Свете Живковића, Мише Ристића и Каницовој – у индустријској зони), Денином брду (Млавска улица), Лужницама (код дома), Чумићу (код трафо станице), Доњој Сабанти (код  дома), Новом Милановцу (депонија пре гробља) и у Илићеву (индустријска зона код Кванташке пијаце).

Овим путем желимо да уредимо и очистимо зелене површине које су загађене нелегалним бацањем отпада. Несавесно понашање појединаца наш град претвара у ругло и срамоту а ова финансијска помоћ Министарства заштите животне средине ће нам помоћи да уклонимо отпад, казао је Стефан Никезић. Уколико су у међувремену неке локације почишћене, фокус ће бити на другим приоритетним дивљим депонијама, јер ЈКП Шумадија константно ради на уклањању депонија на територији града Крагујевца али их несавесни грађани опет праве на истим местима, казао је Никезић и апеловао на грађане да уколико имају било каквих недоумица око термина одвожења кабастог отпада позову кориснички центар ЈКП Шумадија на бројеве телефона 034 501180 или 034 501 181. Сачувајмо наш град од загађења јер у супротном нећемо имати шта да оставимо генерацијама које долазе, поручио је Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине.

Потписан уговор о уступању опреме за сакупљање и рециклажу отпада 

Уоквиру акције које Министарство заштите животне средине спроводи у градовима Србије у циљу унапређења управљања отпадом, што је један од приоритета ресорног министарства и локалних самоуправа, град Крагујевац односно ЈКП Шумадија добило је још 70 канти за смеће од 240 литара и 36 контејнера од 1100 литара. Уговор о уступању опреме, у име града Крагујевца, потписао је Стефан Никезић члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине.

Крагујевац је један од 123 града и општина у Србији који је и ове године добио на коришћење канте и контејнере на основу јавног позива које је Министарство објавило крајем прошле године. Задатак и циљ акције јесте адекватно управљање отпадом, чистије улице и јавни простори у Крагујевцу али и олакшан рад служби ЈКП Шумадије, рекао је Стефан Никезић члан Градског већа. Он је истакао да је значајна подршка ресорног министарства у давању опреме за сакупљање и рециклажу отпада и подсетио да је прошле године ЈКП Шумадија добила 131 канту за смеће и 120 контејнера.

Министарство заштите животне средине за локалне самоуправе које су на јавном позиву пријавиле потребу за овом опремом обезбедило је укупно 12.800 канти и 2.260 контејнера.

Граду Крагујевцу одобрена средства за пројекат пошумљавања и озелењавања у зонама око новоформираних саобраћајница

За суфинасирање пројеката пошумљавања и озелењавања широм Србије и ове године је из буџета Министарства заштите животне средине обезбеђено 100 милиона динара. Средства ће бити утрошена на набавку садница и извођење радова на пошумљавању земљишта у надлежности локалних самоуправава.

Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић потписала је јуче у Палати Србија уговоре на основу којих ће бити додељена средства Министарства за укупно 42 пројекта пошумљавања и озелењавања, који ће се у овој години реализовати у 37 локалних самоуправа широм Србије.

Град Крагујевац је ове године конкурисао са Пројектом садње дрворедних и лишћарских садница у оквиру новоформираних саобраћајница и блоковског зеленила у стамбеном насељу у Крагујевцу за који су одобрена средства у износу 743.000 динара. Уговор је у име града потписао Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине.

Овим пројектом је предвиђена  садња у зонама новоформираних саобраћајница на територији нашег града, простора око Палате правде и дела између стамбених зграда у насељу Аеродром. Пошумљавање наведених површина ће у знатној мери допринети побољшању услова живота наших суграђана, смањењу загађења ваздуха, формирању нових зелених површина и унапређењу заштите животне средине казао је Никезић.

Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић истакла је да су локалне самоуправе и ове године, на јавном конкурсу Министарства заштите животне средине кандидовале добре пројекте, истичући да је пошумљавање од непроцењиве важности за животну средину.

– Од великог је значаја што настављамо заједно да радимо на овим пројектима који доприносе побољшању квалитета ваздуха, а позитивно утичу и на водни ресурс и квалитет земљишта. Прошле године смо, захваљујући овом конкурсу, али и доброј сарадњи са локалним самоуправама, заједно засадили више од 150.000 садница широм Србије. Сада идемо даље, а добра вест је што је и ове године на конкурс пристигло доста квалитетних пројеката из различитих делова земље. Повећање процента пошумљености Србије је у складу са Зеленом агендом и то је наш заједнички циљ и задатак, и зато ћемо наставити из године у годину да одвајамо средства за ову намену – рекла је Вујовић.

У оквиру акције “Посади свој хлад” Крагујевац добио 600 садница платана

У оквиру акције „Посади свој хлад“ коју заједнички реализују НВО „Зелени развојни центар“ и покрет „Let’s do it“ у више градова у Србији, данас је на платоу испред Дома синдиката, Граду Крагујевцу уручено 600 садница платана које ће бити засађене у двориштима школа, вртића, градских институција, у месним заједницама, Ботаничкој башти. Уручењу садница присуствовао је Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине.

Ове године, у оквиру акције „Посади свој хлад“, град Крагујевац је добио 600 садница стабала платана. Ове саднице ћемо поделити месним заједницама, школама, вртићима, институцијама и установама у граду. Неки од њих који ће данас преузети саднице су ЈКП „Водовод и канализација“, МЗ „Страгари“, ФК „Маршић“, Ботаничка башта, неколико основних школа и вртића.

Током прошле године, ЈКП „Шумадија“ је посадила 1100 стабала четинара и лишћара на територији нашег града, а ове године у плану је да засадимо 1500 садница. Град је код Министарства за заштиту животне средине конкурисао са пројектом пошумњавања локација поред Палате правде, дуж нових саобраћајница и у насељу Аеродром и добили смо средства у вредности 760 000 динара. Желимо да нам град буде што зеленији и што угоднији за живот – казао је Никезић.

Саднице је преузео и Саша Симић, члан Управе ФК „Маршић“.

Саднице које смо добили засадићемо око нашег фудбалског терена. Када порасту платани, очекујем да ће правити лепу хладовину гледаоцима наших фудбалских утакмица и улепшати читав тај комплекс око нашег стадиона.У суштини, свако дрво које се засади било где је једно добро дело.

Желим да се захвалим и граду Крагујевцу и донаторима ових садница – казао је Саша Симић.

Радови на изградњи канализационе мреже у Улици Металаца

Заменик градоначелника Ивица Момчиловић и Љиљана Пршић, начелница Градске управе за имовинске послове, урбанизам, изградњу и озакоњење, обишли су данас Улицу Металаца у МЗ Петровац у којој су у току радови на изградњи канализационе мреже у оквиру пројекта „Чиста Србија“.

Припремамо се убрзано да завршимо Улицу Металаца, на средини смо улице, чија је укупна дужина 240m и полако улазимо у наредну, Улицу Шумски рај. Тражимо модус да решимо део нелегалне фекалне канализације, тако да док изводимо ову нову, легалну, практично њима не обуставимо могућност да користе наше колекторе. Тренутно су нам активна четири градилишта, овде у Петровцу, затим у Маршићу, Малим Пчелицама и Белошевцу. Дакле, задовољавајући је број екипа којe радe на терену и то је оно што нам је потребно да бисмо у предвиђеном року завршили цео пројекат, а подсетио бих да је реч о 360km изградње и реконструкције фекалне канализационе мреже – казао је Момчиловић.

После Гошине улице, Улица Металаца је друга улица у Петровцу, а четврта на територији града Крагујевца у којој се гради канализациона мрежа у овиру државног програма Чиста Србија.

Радови на изградњи канализационе мреже на територији Крагујевца започети су почетком децембра, у насељу Белошевац – улица Миливоја Банковића Сићка. У оквиру прве фазе пројекта, биће изграђено 40 километара канализационе инфраструктуре и атмосферске канализације, чиме ће бити решен један од горућих комуналних проблема. Захваљујући том пројекту комплетан град и приград биће покривен најмодернијом канализационом мрежом.

Представљен јединствени Еколошки информациони систем 

Поводом пуштања у рад јединственог Еколошког информационог система, у сали Скупштине града представљен је пројекат и одржана обука за инспекторе заштите животне средине и представнике Градске управе Крагујевац и општина Аранђеловац, Топола, Лапово, Баточина, Рача и Кнић. О важности и значају пројекта говорили су Јелена Танасковић државни секретар Министарства заштите животне средине и Стефан Никезић члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине.

Јединствени Еколошки информациони систем пружа могућност двосмерне комункације са грађанима, што је била основна идеја Министарства и Владе РС, истакла је државна секретарка Танасковић. Путем мобилне и веб апликације „gReact” (Green Reaction), која може бесплатно да се преузме на Google Play-у или APP Storе, слањем СМС или ММС порука на 066-5555-001 или телефонским позивом Контакт центра на број 0800-003-003, радним данима од 7.30 до 15.30 часова, грађани могу сами пријављују своје локалне проблеме, а ми их прослеђујемо представницима локалних самоуправа и надлежним службама. Немогуће их је решити све одједном, али већ смо предали списак првих пријава које су пристигле из Крагујевца.Статистика за ових десетак дана колико постоји систем показује да грађанима највише сметају дивље депоније и топлана. То је оно што ћемо заједничким снагама решавати, а надам се и да је ово последња грејна сезона са димом у Крагујевцу, истакла је Танасковић.

Граду Крагујевцу и грађанима јединствени Еколошки информациони систем омогућиће ефикасније функционисање, јер ће грађани моћи да пријаве све еколошке проблеме са којима се суочавају, а еколошки инспектори и локална администрација успешније остварити своје планиране циљеве, казао је Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине. Са републичког нивоа сливају се огромне капиталне инестиције, истакао је Никезић, од гасификације Енергетике и решавања загађености ваздуха, новог постројења за прераду отпадних вода у Крагујевцу и Страгарима, изградње нове регионалне депоније у Витлишту, нове канализационе мреже дужине 365 километара до пројекта Северне обилазнице која ће значајно растеретити саобраћај у нашем граду али и смањити загађеност ваздуха. Одговоран приступ државе према једном од три најважнија циља ЕУ, заштити животне средине, од локалне администрације захтева да буде адекватан партнер и прати у сровођењу свих програма као и да ће се само заједничким радом постићи очекивани резултати, истакао је Никезић.

Јелена Танасковић државни секретар Министарства заштите животне средине и Стефан Никезић члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине инспекторима су уручили мобилне телефоне са инсталираним софтверима. У оквиру своје посете Крагујевцу представници Министарства, ШУО и Градске управе обишли су Енергетику д.о.о.

Јединствени Еколошки информациони систем са радом је кренуо 31. јануара и обухваћена је цела Србија, а локалне самоуправе за решавање проблема имају рок од седам дана од добијања захтева. Овакав пројекат суштински унапређује живот грађана али утиче и на стварање повољнијег амбијента за инвестиције и пословање уз очување животне средине.

Одржан састанак Градског одбора СПС у Крагујевцу

Дана 05.02.2022. године, одржан је састанак Градског одбора СПС у Крагујевцу на коме се разговарало о припреми за предстојеће председничке и парламентарне изборе. Закључено је да социјалисти имају најбољег кандидата за премијера и носиоца парламентарне изборне листе, председника СПС Ивицу Дачића, као и да ће својим гласовима на наступајућим изборима за председника Србије подржати Александра Вучића.

Предложени су и кандидати за народне посланике у Народној скупштини Републике Србије из Крагујевца, а то су председник ГрО СПС Крагујевац и заменик градоначелника града Крагујевца, Ивица Момчиловић, потпредседница СПС-а, Проф. др Славица Ђукић Дејановић и председник социјалистичке омладине у Крагујевцу, Никола Костић.

Друштвени дијалог о исходима референдума одржан у Крагујевцу

Тематски друштвени дијалог „Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исходи референдума“ у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Правног факултета у Крагујевцу, одржан је данас у амфитеатру Правног факултета уз широко учешће јавности. Уводна обраћања имали су Ивица Момчиловић заменик градоначелника Крагујевца, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу, проф. др Драган Вујисић, декан Правног факултета, Биљана Илић – Стошић, начелница Шумадијског управног округа и Александар Блануша, председник Aпелационог суда у Крагујевцу.

Циљ организовања оваквог скупа је развијање дијалога о републичком референдуму који ће бити одржан 16. јануара, а учесници су носиоци правосудних и тужилачких функција, адвокатских комора, представници седам управних округа Централне Србије, народни посланици, представници савета националних мањина, црквених и верских заједница, цивилног друштва, академске заједнице политичких странка и удружења.

Желимо да свако разуме шта значи повлачење политике из правосуђа и како то утиче на заштиту људских права? Зашто је независно правосуђе важно за смањење неправде, корупције, неједнаког поступања, културу људских права или за економски развој? Како би се смањио утицај политике, избор судија и тужилаца уместо Народне скупштине обављаће Високи савет судства и Високи савет тужилаца.Важно је да наши суграђани знају да у недељу 16. јануара одлучују искључиво о промени Устава у области правосуђа, али да то не раде због Европске уније, него због боље заштите својих права и интереса. Непристрасно, одговорно и ефикасно правосуђе је у интересу грађана. Зато у недељу очекујем велику излазност и подршку промени Устава у делу правосуђа на референдуму – казао је Ивица Момчиловић.

Друштвени дијалог о исходима референдума који Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организује данас у Крагујевцу, трећи је по реду, након дијалога који су одржани у Београду и Новом Саду.

Сваки грађанин и грађанка Србије има право да одлучи хоће ли на референдум изаћи и како ће на референдуму гласати, али наша је обавеза да их информишемо о томе шта су исходи референдума. Шта се дешава ако променимо нешто, ако избацимо политику из правосуђа, а шта се дешава ако остане тако како јесте. Желимо да слушамо људе, да чујемо различита мишљења, и да омогућимо свима да тачно знају око чега се опредељују 16. јануара када изађу на референдум и одлуче о томе да ли ћемо мењати услове у којима правосуђе у Србији ради – поручила је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Отворено и треће градилиште у оквиру пројекта Чиста Србија

Треће градилиште у оквиру националног програма Чиста Србија отворено је у улици 19. октобар у насељу Маршић, где ће у дужини од 1500 метара бити постављена нова фекална канализација. Након тога, радови се настављају у улицама Младена Миловановића, Драгише Мишовића, Миладина Поповића, Чедомира Миндеровића, Призренској и Црноречкој улици.

Много је лепо кад видите започете радове и задовољне суграђане јер се коначно решавају историјски проблеми. Практично ће читав Маршић бити обухваћен фекалном канализацијом и надамо се да ћемо што пре доћи у ситуацију да потпишемо анекс уговора и обезбедимо увођење кишне канализације у, да тако кажем, најтежим улицама попут Соње Маринковић, Вишке или Бресничке, казао је градоначелник Никола Дашић који је са сарадницима обишао градилиште.

Проблема има много и у разговору са мештанима Маршића замолио сам за мало разумевања. Није могуће решити их све одједном, јер су у питању и проблеми који нису у надлежности града попут струје или гаса, али ћемо посредовати код надлежних предузећа да помогнемо колико је то могуће. Све остале проблеме решавамо у складу са динамиком и стањем финансијама у градској каси. Мислим да ћемо управо у овом мандату направити огроман помак.

Крагујевац ће коначно моћи да каже да је решио највеће комуналне проблеме, а ту пре свега мислим на фекалну канализацију која недостаје у истом обиму у коме постоји а реч је о 360 км. Решићемо проблем депоније у Јовановцу која ће бити ревитализована и отворена нова у Витлишту, као и проблем водоснабдевања на сеоском подручју. У овом тренутку отворено је много градилишта али не можемо тако брзо да сустигнемо нешто у чему се касни 30 година, поручио је Дашић.

Након Маршића, настављамо са радовима у Бресници, Малим Пчелицама, Корману и Станову. Диманику коју ми диктирамо у оквиру пројекта Чиста Србија тешко може да сустигне било која локална самоуправа, нагласио је Ивица Момчиловић заменик градоначелника. У зависности од временских услова и дужине мреже, потребно је између 15 до 20 дана да звршимо радове у једној улици. Идеја је да отварамо градилишта у сваком делу града сукцесивно. Ово је озбиљан и огроман посао. У овом моменту је најважније да имамо што је могуће више грађевинских екипа на терену како би до краја године завршили првих 42 од укупно 360 км припритетне канализационе мреже.

« Older Entries