Представљени резултати пројекта „Има ли живота (у) Лепеници“

Резултати пројекта „Има ли живота (у) Лепеници“ Удружења за промоцију и еколошки маркетинг природних вредности ЕКОМАР, представљени су данас на Природно математичком факултету. Пројекат је реализован уз подршку града Крагујевца у оквиру програма финансирања/суфинансирања пројеката из области заштите животне средине, а презентацији су присуствовали и Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине и Драган Маринковић, начелник одељења за заштиту животне средине.

Резултати су показали да од изворишта до ушћа Лепенице постоји већи број фактора који угрожавају овај водоток. У изворишном делу основни фактори угрожавања су сеча шума, каптирање извора, а од Грошнице па све до Лапова, где река пролази кроз насеља, постоји велики број загађивача.

Евидентно је да се у Лепеницу директно уливају отпадне воде различитих привредних субјеката, домаћинстава, али је невероватан и број дивљих депонија које могу да се виде на обалама и у самој реци. Наши подаци су показали да је река Лепеница, само у првом делу свог водотока доброг квалитета, друге класе, и ту смо пронашли интересантне врсте макробескичмењака и алги, између осталог врсту речног рака Аstacus astacus, која се налази на листи строго заштићених врста. Нажалост, од момента када река улази у насеља, пролази кроз град, кроз Крагујевац, Лапово и Баточину, због присуства загађујућих материја неорганскотоксичног и органског порекла долази до деградације биодиверзитета. Опстају само врсте које су индикатори изузетно загађене воде. Наши подаци о квалитету воде који су дефинисани према најновијој законској регулативи показују да од Грошнице до Лапова, статус реке Лепенице је пете класе, односно да је Лепеница јако загађена река – каже проф. др Снежана Симић, руководилац пројекта и председница Удружења Екомар.

Стефан Никезић, члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине истакао је река Лепеница као и друге реке и потоци које протичу кроз наш град представљају наше природно благо и тако се морамо одности према њима. Нажалост, увек постоје проблеми и неодговорни појединци и компаније које злоупотребљавају наше реке. Град покушава преко инспекција да спречи ове злоупотребе и да реагује у право време у оквиру својих надлежности.

Неопходно је да континуирано радимо на подизању свести грађана и компанија о томе колико су нам важне ове природне зелене оазе и ако наставимо са неодговорним понашањем да се запитамо шта остављамо у аманет будућим поколењима. На територији града Крагујевца постоје водотокови првог и другог реда.У сладу са законом, град има надлежност над водотоковима другог реда у смислу чишћења, одржавања и заштите од поплава, а ЈВП „Србија воде“ над водотоковима првог реда. Контролу и инспекцијски надзор у случају уливања отпадних вода у реке и потоке контролишу Републички инспектор за заштиту животне средине и Републички инспектор за воде. Охрабрујућа вест јесте и изградња канализационе мреже у дужини од 360 километара и новог постројења за прераду отпадних вода у Цветојевцу и Страгарима што ће у значајној мери допринети смањењу загађења река и потока – закључио је Никезић.

Изложба фотографија насталих током реализације овог пројекта постављена је у Акваријуму ПМФ-а.