Žena za sva vremena

Intervju člana Gradskog odbora SPS Kragujevac, drugarice, Marije Jelače za Kragujevačke novine.

„Od srca srcu”, „Seoska mala škola”,„Hrabro koračaj napred”,prikupljanje paketića za decu sa Instituta za onkologiju „Vukan Čupić” u Beogradu, osnivanje prve školske biblioteke u Cvetojevcu, samo su neke od akcija u kojima je svoj doprinos dala učiteljica Marija koja trenutno pravi spiskove najugroženijih stanovnika MZ „Bubanj”

Marija Jelača, profesor razredne nastave – učiteljica Osnovne škole „19. oktobar” iz Maršića, ili, bolje reći, seoska učiteljica koja je već izvela jednu generaciju u Cvetojevcu i ove školske godine ponovo uzela cvetojevačke prvake. Izuzetno elokventna žena koja voli svoj poziv promenila je šest škola, što gradskih, što seoskih, i više kolektiva i posle 12 godina od završetka Pedagoškog fakulteta u Jugodini i 12 godina staža u nastavi, još se nije „kvalifikovala” za status stalno zaposlenog pedagoga, što je i manje bitno za ovu priču.
Ona voli svoj poziv i nikad ga se ne bi odrekla. Paralelno skoro dve decenije aktivno se bavi humanitarnim radom i ne namerava da se tu zaustavi.Aktivna je u forumu žena ispred SPS-a i u drugim političkim telima. Ima energiju za tri žene.

Zaslužna za školsku biblioteku

Ali, Marija je pre svega majka jednog devetogodišnjaka i humanista, što je i povod za razgovor.Upravo radi na terenu sa saradnicima i pravi spisak najugroženijih stanovnika naselja Bubanj, u kome inače i živi, koji su kandidati za jednokratnu humanitarnu pomoć koju će grad dodeljivati povodom Dana solidarnosti koji se obeležava 20. februara.
– Smatram da je, nažalost, današnja situacija toliko teška i da ima toliko ljudi sa teškim socijalnim statusima. Humanost se malo, činimi se, među ljudima izgubila. A humanost je i te kako važna stvar kod čoveka, bez obzira kojim se poslom bavi. S obzirom da sam učitelj u školi i da sam aktivna u svojoj političkoj organizaciji na Bubnju, ja sam, na primer, radila akciju „Od srca srcu” gde smo donirali paketiće za školu „Vukašin Marković”, gde je mesna organizacija SPS-a donirala faktički sve ono što bi deci značilo tog osnovnoškolskog uzrasta. Cilj ove akcije je bio da naše malo može značiti mnogo za one koji nemaju ni malo, pogotovo što je to škola za đake sa specijalnim potrebama i gde zaista oni kao tim rade, ipak, u malo otežanim uslovima u odnosu na obično osnovno obrazovanje. Tu smo pakazali veliko srce naše partije, objašnjava glavna junakinja ove priče.
Po njenim rečima, imala je veliku sreću da kao humanista upozna penzionisanu profesorku iz Gimnazije Ljubicu Žikić, bivšu predsednicu Kola srpskih sestara, i tako na jedan viši nivo podigne svoj humanitarni rad. Zajedno su radile na terenu u projektu „Seoska mala škola”, sada, hvala bogu, sa dosta učenika.
– Ja sam išla na tu kartu da se deci obezbedi školska biblioteka, jer za sve potrebe moga rada morala sam dolaziti u grad i deci donositi knjige. Da bih sebi olakšala i deci približila pisanu reč uspela sam da dovedem predsednicu Kola srpskih sestara koja je našoj školi donirala knjige i samim tim kod mene se knjige sada redovno čitaju,vodi se dnevnik čitanja, na kraju deca dobijaju pohvale, zahvalnice i ocene i za to, kaže učiteljica Marija Jelača.
Ona, inače, ima divnu saradnju humanog tipa i sa književnikom Bratislavom Milanovićem iz Cvetojevca i Radomirom Rašom Stevanovićem, slikarom iz Cvetojevca,koji su održali čas pisane i likovne kulture i donirali sliku školi u Cvetojevcu i knjige školarcima.
– Uspostavljam saradnju, na neki način, na relaciji: lokalna samouprava – škola i svi ljudi dobre volje, koji su tu prepoznali moje kvalitete. Organizovali smo čas pisane- pesničke reči, zahvaljujući pesniku Braci Milanoviću, koji je donirao knjige za školsku bioblioteku. On nas je i pozvao da budemo njegovi gosti, pa smo održali živu zavičajnu pesničku reč ispred njegove domaćinske kuće u Cvetojevcu, gde je deci čitao stihove ukojima su zaista uživala. I on ih je sve upisao u svoju ličn kućnu biblioteku, kaže učiteljica Marija, dodajući da je njoj jako važno da sve što se radi, radi srcem.

Paketići za Institut za onkologiju

Poslednja akcija koju je sprovela 12. decembru prošle godine u svojoj školi je bila za decu obolelu od raka, za Institut onkologije, hematologije. Sve što su prikupili poslali su roditeljskoj kući „Zvončica”, koja je u sklopu Instituta za onkologiju „Vukan Čupić” u Beogradu. Nažalost, imali su tamo i jednog svog dečaka.
Dečakovi roditelji, koji su se setili tih teških dana borbe sa bolešću, dali su predlog da se jedna takva akcija organizuje u znak zahvalnosti Institutu.
– Mi smo tu inicijativu prihvatili i odlučili da mi kao škola, i ja kao učitelj zajedno sa svojom koleginicom, učestvujemo u toj humanoj akciji. Spremili smo paketiće za decu obolelu od raka i to je sve dostavljeno. Nadam se da će to već preći u projekat škole i da će se od naredne godine podići na jedan viši nivo i da se tradicionalno obeležava, kaže učiteljica Marija.
Ona napominje da je aktivna i na terenu „Bubnja”, gde živi od rođena, a sada i sa suprugom i sinom od devet i po godina. Vodi političku organizaciju u ovom naselju i sarađuje sa mesnom uzajednicom i njenim članovima, trudeći se da održi jedinstvo i da svaki zadatak bude obavljen na terenu u rekordnom roku, bilo da je prikupljanje pomoći ili nešto sasvim drugo u pitanju. Uvek potencira taj kolektivni duhi smatra da je tada uspeh zagarantovan.
Poslednja humanitarna aktivnost koja je u toku odnosi se na zadatak koji je dobila na sastanku Mesne zajednice „Bubanj”- da prikupi podatke osocijalno ugroženom stanovništvu u tom naselju. Već naredne sedmice adrese najugroženijih će dostaviti mesnoj zajednici. Čim se to po reonim organizuje, opština će najverovatnije biti nosilac akcije pomoći.
Naša sagovornica pretpostavlja da se radi o paketima hrane, jer se uskoro obeležava dan socijalne pravde – 20. februara. Isto tako, prošle godine sa koleginicom koja vodi Forum žena Jelenom Maslovarom imala je takođe još jednu divnu akciju, koju je pokrenula Jelena pod motom „Hrabro koračaj napred”. To je bila akcija u kojoj su prikupljale obuću i odeću za prihvatilište „Kneginja Ljubica”.
Inače, forum žena ima izuzetnu saradnju i sa Ustanovom za zbrinjavanje odraslih „Male Pčelice” i svim drugim socijalnim ustanovama, jer se i njihova partija bavi socijalnom politikom i bazira se na socijalnoj pravdi.
– Smatram da ako nisi od akcije, ljudi te brzo zaborave. Mislim da imam tu energijui da mogu toplo da priđem ljudima. Skoro sam obilazila svoje staro stanovništvo, moje stare članove, koji zbog bolesti ne mogu doći opravdano na moje sastanke. Srećna sam što me nisu zaboravili i što vide da nisu od nas zaboravljeni. Morate sarađivati s nekim da biste uspeli, kaže Marija Jelača.
Ona se, kako kaže, trudi u svojoj školi da prenosi tu ljubav i uvek deci govori da moraju biti humani, da uvek podele što imaju. Ove školsk godine dobili su i jednog đaka iz Rusije, kome su napravili čestitku dobrodošlice.Deca su ga lepo prihvatila, a dečakovi roditelji bili iznenađeni takvom pažnjom.
Ako se desi da u razredu bude neki siromašan učenik, on po prioritetu mora da ide na ekskurziju. Uvek ova učiteljica iznađe načina, bilo u dogovoru s školom ili samoinicijativno, da to dete ide sa drugarima i da se ne izdvaja.
Ovu humanu crtu nosi iz porodice, kako kaže, podsvesno. Majka joj je bila dugogodišnji zdravstveni radnik, dobar čovek i humanista i uvek pomagala ljudima. Odlaskom u Cvetojevac upoznala je tamo i neke mamine prijatelje, koji su nju znali kao malu devojčicu. Ti ljudi su joj postali vetar u leđa.
– Učitelj se ne postaje, učitelj se rađa. Humanista se ne postaje, humanista se rađa.Ili jesi, ili nisi, kaže na kraju razgovora učiteljica Mara.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *