Жена за сва времена

Интервју члана Градског одбора СПС Крагујевац, другарице, Марије Јелаче за Крагујевачке новине.

„Од срца срцу”, „Сеоска мала школа”,„Храбро корачај напред”,прикупљање пакетића за децу са Института за онкологију „Вукан Чупић” у Београду, оснивање прве школске библиотеке у Цветојевцу, само су неке од акција у којима је свој допринос дала учитељица Марија која тренутно прави спискове најугроженијих становника МЗ „Бубањ”

Марија Јелача, професор разредне наставе – учитељица Основне школе „19. октобар” из Маршића, или, боље рећи, сеоска учитељица која је већ извела једну генерацију у Цветојевцу и ове школске године поново узела цветојевачке прваке. Изузетно елоквентна жена која воли свој позив променила је шест школа, што градских, што сеоских, и више колектива и после 12 година од завршетка Педагошког факултета у Југодини и 12 година стажа у настави, још се није „квалификовала” за статус стално запосленог педагога, што је и мање битно за ову причу.
Она воли свој позив и никад га се не би одрекла. Паралелно скоро две деценије активно се бави хуманитарним радом и не намерава да се ту заустави.Активна је у форуму жена испред СПС-а и у другим политичким телима. Има енергију за три жене.

Заслужна за школску библиотеку

Али, Марија је пре свега мајка једног деветогодишњака и хуманиста, што је и повод за разговор.Управо ради на терену са сарадницима и прави списак најугроженијих становника насеља Бубањ, у коме иначе и живи, који су кандидати за једнократну хуманитарну помоћ коју ће град додељивати поводом Дана солидарности који се обележава 20. фебруара.
– Сматрам да је, нажалост, данашња ситуација толико тешка и да има толико људи са тешким социјалним статусима. Хуманост се мало, чиними се, међу људима изгубила. А хуманост је и те како важна ствар код човека, без обзира којим се послом бави. С обзиром да сам учитељ у школи и да сам активна у својој политичкој организацији на Бубњу, ја сам, на пример, радила акцију „Од срца срцу” где смо донирали пакетиће за школу „Вукашин Марковић”, где је месна организација СПС-а донирала фактички све оно што би деци значило тог основношколског узраста. Циљ ове акције је био да наше мало може значити много за оне који немају ни мало, поготово што је то школа за ђаке са специјалним потребама и где заиста они као тим раде, ипак, у мало отежаним условима у односу на обично основно образовање. Ту смо паказали велико срце наше партије, објашњава главна јунакиња ове приче.
По њеним речима, имала је велику срећу да као хуманиста упозна пензионисану професорку из Гимназије Љубицу Жикић, бившу председницу Кола српских сестара, и тако на један виши ниво подигне свој хуманитарни рад. Заједно су радиле на терену у пројекту „Сеоска мала школа”, сада, хвала богу, са доста ученика.
– Ја сам ишла на ту карту да се деци обезбеди школска библиотека, јер за све потребе мога рада морала сам долазити у град и деци доносити књиге. Да бих себи олакшала и деци приближила писану реч успела сам да доведем председницу Кола српских сестара која је нашој школи донирала књиге и самим тим код мене се књиге сада редовно читају,води се дневник читања, на крају деца добијају похвале, захвалнице и оцене и за то, каже учитељица Марија Јелача.
Она, иначе, има дивну сарадњу хуманог типа и са књижевником Братиславом Милановићем из Цветојевца и Радомиром Рашом Стевановићем, сликаром из Цветојевца,који су одржали час писане и ликовне културе и донирали слику школи у Цветојевцу и књиге школарцима.
– Успостављам сарадњу, на неки начин, на релацији: локална самоуправа – школа и сви људи добре воље, који су ту препознали моје квалитете. Организовали смо час писане- песничке речи, захваљујући песнику Браци Милановићу, који је донирао књиге за школску биоблиотеку. Он нас је и позвао да будемо његови гости, па смо одржали живу завичајну песничку реч испред његове домаћинске куће у Цветојевцу, где је деци читао стихове укојима су заиста уживала. И он их је све уписао у своју личн кућну библиотеку, каже учитељица Марија, додајући да је њој јако важно да све што се ради, ради срцем.

Пакетићи за Институт за онкологију

Последња акција коју је спровела 12. децембру прошле године у својој школи је била за децу оболелу од рака, за Институт онкологије, хематологије. Све што су прикупили послали су родитељској кући „Звончица”, која је у склопу Института за онкологију „Вукан Чупић” у Београду. Нажалост, имали су тамо и једног свог дечака.
Дечакови родитељи, који су се сетили тих тешких дана борбе са болешћу, дали су предлог да се једна таква акција организује у знак захвалности Институту.
– Ми смо ту иницијативу прихватили и одлучили да ми као школа, и ја као учитељ заједно са својом колегиницом, учествујемо у тој хуманој акцији. Спремили смо пакетиће за децу оболелу од рака и то је све достављено. Надам се да ће то већ прећи у пројекат школе и да ће се од наредне године подићи на један виши ниво и да се традиционално обележава, каже учитељица Марија.
Она напомиње да је активна и на терену „Бубња”, где живи од рођена, а сада и са супругом и сином од девет и по година. Води политичку организацију у овом насељу и сарађује са месном узаједницом и њеним члановима, трудећи се да одржи јединство и да сваки задатак буде обављен на терену у рекордном року, било да је прикупљање помоћи или нешто сасвим друго у питању. Увек потенцира тај колективни духи сматра да је тада успех загарантован.
Последња хуманитарна активност која је у току односи се на задатак који је добила на састанку Месне заједнице „Бубањ”- да прикупи податке осоцијално угроженом становништву у том насељу. Већ наредне седмице адресе најугроженијих ће доставити месној заједници. Чим се то по реоним организује, општина ће највероватније бити носилац акције помоћи.
Наша саговорница претпоставља да се ради о пакетима хране, јер се ускоро обележава дан социјалне правде – 20. фебруара. Исто тако, прошле године са колегиницом која води Форум жена Јеленом Масловаром имала је такође још једну дивну акцију, коју је покренула Јелена под мотом „Храбро корачај напред”. То је била акција у којој су прикупљале обућу и одећу за прихватилиште „Кнегиња Љубица”.
Иначе, форум жена има изузетну сарадњу и са Установом за збрињавање одраслих „Мале Пчелице” и свим другим социјалним установама, јер се и њихова партија бави социјалном политиком и базира се на социјалној правди.
– Сматрам да ако ниси од акције, људи те брзо забораве. Мислим да имам ту енергијуи да могу топло да приђем људима. Скоро сам обилазила своје старо становништво, моје старе чланове, који због болести не могу доћи оправдано на моје састанке. Срећна сам што ме нису заборавили и што виде да нису од нас заборављени. Морате сарађивати с неким да бисте успели, каже Марија Јелача.
Она се, како каже, труди у својој школи да преноси ту љубав и увек деци говори да морају бити хумани, да увек поделе што имају. Ове школск године добили су и једног ђака из Русије, коме су направили честитку добродошлице.Деца су га лепо прихватила, а дечакови родитељи били изненађени таквом пажњом.
Ако се деси да у разреду буде неки сиромашан ученик, он по приоритету мора да иде на екскурзију. Увек ова учитељица изнађе начина, било у договору с школом или самоиницијативно, да то дете иде са другарима и да се не издваја.
Ову хуману црту носи из породице, како каже, подсвесно. Мајка јој је била дугогодишњи здравствени радник, добар човек и хуманиста и увек помагала људима. Одласком у Цветојевац упознала је тамо и неке мамине пријатеље, који су њу знали као малу девојчицу. Ти људи су јој постали ветар у леђа.
– Учитељ се не постаје, учитељ се рађа. Хуманиста се не постаје, хуманиста се рађа.Или јеси, или ниси, каже на крају разговора учитељица Мара.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *